Pod imenom kafa podrazumevamo semenke biljke Coffea, čija je domovina Etiopija (nekada Abisinija). Umereno uživanje otklanja umor i pospešuje rad srca, ali preteran unos kofeina može izazvati nesanicu, nemir i druge tegobe kod osetljivih osoba.
O kafi
Biljka kafe raste kao zimzeleni grm, a zreli plodovi se suše pa iz njih vade zrna. Sirovo zrno je žućkasto-zelene do tamne boje i sadrži kofein — alkaloid na čijem dejstvu se zasniva delovanje kafe na nervni sistem, srce i krvne sudove.
Prženje kafe
Po svoj prilici kupujete već prženu kafu u trgovini, ili sirovu kafu dajete da se isprži u pržionici. Ranije su kafu na žeravici (oko 50–100 °C, ne jak plamen) pržile neprekidno mešajući; na temperaturi iznad 120 °C zrna mogu da izgore. Kad kafa dobije smeđu boju, prebacuje se u sud, pokriva salvetom da se „oznoji“, a zatim čuva u hermetički zatvorenim teglama — otvorena kafa gubi miris i ukus. Od oko 30 kg sirove kafe dobije se otprilike 25 kg pržene.
Kafa od ječma
Ječmena kafa je zapravo pržen ječam, najčešće kao dodatak pravoj kafi. Osobe sa osetljivim stomakom ili srcem ponekad je mešaju sa kafom u manjoj meri. Za pravu aromu ipak je bolje kupiti gotovu prženu kafu i samleveni je u kućnom mlinu.
Načini kuvanja
Mera po šoljici: 1 šoljica vode, 1 kašičica mlevene kafe i po želji 1 kocka šećera na osobu. Kafa ne sme biti ni mlaka, ni preslatka, ni prejaka, ni preslaba.
Srpska kafa
- Džezvu napuniti vodom, dodati šećer i dovesti do ključanja.
- Od provrele vode odvojiti malo u šoljicu.
- U džezvu sa vrućom vodom sipati samlevenu kafu.
- Ostaviti da proključa jedan ključ, pa naliti odloženu toplu vodu.
- Poklopiti i sačekati najviše pola minuta da se kafa slegne.
- U šoljice sipati malo pene, zatim kafu i odmah servirati.
Turska kafa
- U džezvu staviti mlevenu kafu i šećer (oko 1 kašičica kafe po šoljici).
- Sipati hladnu vodu — onoliko koliko šoljica pravite.
- Mešati dok se ne zagreva i pusti jedan ključ.
Intenzivno mešanje dok voda ne provri daje bolju penu. Može se koristiti i sveže samleveno neprženo zrno (sirova kafa), ali mora biti sveže — inače napitak bude kiselkast.
Bosanska kafa
- U džezvi prokuvati samo vodu.
- Skloniti sa vatre, sipati mlevenu kafu i intenzivno promešati.
- Vratiti na vatru dok ne pusti jedan ključ, pa servirati.
- Šećer dodavati u šoljici po ukusu.
Praktična varijanta sa kuvalom na indukciji: u šoljicu sipate kafu i šećer, prelijete ključalom vodom i promešate.
Ledena kafa
Letnja varijanta za vruće dane — osnova je jaka, koncentrovanija kafa koja se zatim hladi.
- Skuvajte kafu jaču nego obično (1,5–2 kašičice po šoljici) — srpskim, turskim ili bosanskim načinom, ili u kafeti.
- Ostavite da se potpuno ohladi na sobnoj temperaturi, pa rashladite u frižideru 15–20 minuta.
- Napunite visoku čašu ledom, sipajte hladnu kafu.
- Po želji dodajte mleko, slatku pavlaku ili sirup; služite odmah.
Napomena: Ne sipajte vrelu kafu direktno na led — razvodnjava se i gubi aromu. Za blaži ukus koristite hladno mleko umesto vode pri skuvavanju.
Dekaf i saveti
Postoje i kafe bez kofeina (dekaf) — nisu potpuno bez kofeina, ali imaju oko 95% manje. Kofein podiže insulin, pa se posle kafe često jede nešto slatko; ratluk ili med uz kafu nisu samo običaj. Posle kafe poželjno je popiti i dovoljno obične vode.
Napomena: Ako osetite bolove u želucu, lupanje srca ili vrtoglavicu, smanjite količinu ili probajte blažu kafu (npr. sa ječmom). Kafa može oslabiti dejstvo vitamina unetih istog dana.
Nema univerzalnog pravila koliko kafa dnevno — jedni piju jednu šoljicu, drugi više. Osluškujte svoj organizam. Da proverite zavisnost, probajte tri dana bez kafe; ako izdržite bez većih tegoba, niste zavisni.
Kafa posebno prija posle slatkog deserta i u društvu; umerena količina može pomoći i kod blage glavobolje zahvaljujući poboljšanoj cirkulaciji.