NEKI NAČINI KUVANJA KAFE

Pod imenom “kafa” podrazumevaju se semenke biljke Coffea čija je domovina Abisinija (današnja Etiopija). Biljka raste u obliku zimzelenog grma, a plod podseća na trešnju.

Zreli plodovi se prvo osuše, pa se potom iz njih vade zrna. Sirovo zrno kafe je žućkasto-zelene ili mrke boje i sadrži alkoloid kofein, na čijem se dejstvu se zasniva delovanje kafe na nervni (živčani) sistem, mišiće, srce, krvne sudove i bubrege.

Umereno uživanje kafe deluje povoljno na organizam, jer otklanja umor i pospešuje rad srca. Poznato je da se kofein koristi u medicini kao lek, naročito kod nekih srčanih oboljenja i oboljenja krvnih sudova. Preterana upotreba kafe, odnosno kofeina, može da bude štetna, naročito kod nervno labilnih osoba, jer izaziva nesanicu, znojenje, nemir i dr.

PRŽENjE KAFE

Po svoj prilici ovo nećete raditi, već ćete nabaviti prženu kafu u trgovini, ili sirovu kafu ispržiti u pržionici.

Ranije su naše bake pržile kafu na štednjacima koji koriste drvo i to na blagoj vatri. Koristile su žeravicu (50-100 ℃), nikako jak plamen. Na temperaturi većoj od 120 ℃ kafa može da se zapali (da izgori). Za vreme prženja, kafu su neprestano mešale. Čim kafa počne da pucketa, znak je da je počelo pečenje. Sad treba još usrdnije mešati kafu jer je kafa u stanju da pregori u trenutku. Kada kafa dobije potrebnu smeđu boju, izručiti je u čist sud zastrt hartijom, pa je opet čistom drvenom varjačom mešati, zatim poklopiti čistim salvetom, da se kafa “znoji”. Pravilo je da prženu kafu treba držati u hermetički zatvorenim staklenim teglama, bilo da je ta kafa nesamlevena, bilo samlevena. Nezatvorena kafa vetri i gubi svoj miris i ukus. Proces prženja kafe traje oko 1h. Kafa koja zagori prilikom prženja (prepržena kafa) neretko se baca, jer je slabijeg kvaliteta. Od 30 kg sirove kafe dobije se otprilike 25 kg pržene.

KAFA OD JEČMA

Ječmena kafa pravi se od ječmenih zrna u fabrikama. Ta kafa je ustvari pržen ječam. Ona se upotrebljava najviše kao dodatak običnoj kafi.

Napomena: Osobe koje pate od srčanih i stomačnih bolesti pržen i samleven ječam mešaju sa pravom kafom i tako piju.

Napomena: Da biste bili sigurni da pijete pravu kafu, preporučljivo je kupovati gotovu preženu kafu za koju trebate imati kućni mali mlin za kafu.

KUVANjE KAFE

Postoje mnogi načini kuvanja kafe, ovde su navedeni originalni srpski, turski i bosanski načini.

Srpska kafa

Džezvu za kafu napuniti čistom vodom, dodati potrebnu količinu šećera, pa ostaviti da voda sa šećerom provri. Od provrele vode odvojiti malo u šoljicu.

U džezvu sa provrelom vodom sipati samlevenu kafu. Ostaviti da kafa proključa jedan ključ. Naliti je onom odvojenom toplom vodom koju smo odvojili. Poklopiti i ostaviti najviše pola minuta da se kafa slegne. U svaku šoljicu kašičicom sipati pomalo pene, a zatim odmah sipati u kafu, pa je služiti.

Kafa koja se služi ne sme biti ni mlaka, ni hladna, ni preslatka, ni suviše jaka, ni suviše slaba. Najbolje je držati se ove mere: na jednu osobu staviti u džezvu šoljicu i po vode, 1 kocku šećera i 1 kašičicu kafe.

Turska kafa

U džezvu najpre staviti mlevenu kafu i šećer u dovoljnoj količini. Potom u džezvu sipati onoliko hladne vode koliko šoljica kafe pravite i mešati dok kafa ne proključa (jedan ključ). 1 kašičica kafe za svaku šoljicu uobičajena je mera.

Za dobru tursku kafu najbitnije je intenzivno mešanje dok se voda zagreva.

Moguće je praviti tursku kafu i od neprženog samlevenog zrna, takozvanog sirovu kafu. Sirova kafa mora biti sveža, u suprotnom kafena bude kisela.

Bosanska kafa

U džezvu staviti samo vodu dok ne proključa. Potom džezvu skloniti sa štednjaka sipati mlevenu kafu i intenzivno promešati. Vratiti džezvu na štednjak dok kafa ne pusti jedan ključ. Potom kafu servirati u šoljice i dodavati šećera.

Bosanska kafa je veoma praktična za napraviti ukoliko imate kuvalo sa indukcijom. Kuvala za vodu sa indukcijom mogu za manje od minuta zagrejati vodu do ključanja. U pripremljenu šoljicu (šolju) sipate kafu, stavite šećera, nalijete ključalu vodu i promešate.

Dekaf

Postoje i kafe bez kofeina, takozvani dekaf (en. decaf coffee). Ova popularna alternative nije potpuno bez kofeina, ali proces garantovano daje kafu sa 95% kofeina manje.

Zašto je ovo bitno? Zato što kofein, kada se kafa konzumira, podiže nivo insulina u krvi, što dalje utiče na razgradnju šećera u organizmu.

Verovatno ste primetili da vam se nakon kafe jede nešto slatko. To organizam želi da neutrališe nivo insulina. Zato je i dobro uzeti ratluk ili med uz kafu (bilo šta slatko uključujući i pecivo).

Napomena: Posle kafe poželjno je popiti veću količinu vode.

Problemi posle kafe

Ukoliko nakon kafe osetite bolove u želudcu ili lupanje srca, ili bol u grudima, vreme je da preispitate da li ovaj užitak zaista jeste užitak ili se pretvorio u suprotnost. Možda je rešenje da pijete ređu kafu ili belu kafu.

Ukoliko nakon kafe osetite vrtoglavicu ili bol u glavi, vreme je da mesto kafe pijete limunadu ili vodu sa C vitaminom, jer vas ovo podjednako može razbuditi.

Problem sa kafom je i to što kafa vezuje vitamine, koje smo uzeli tog dana odnosno slabi dejstvo vitamina.

Količina kafe koju uzimate dnevno

Mala ili velika šoljica, jedna ili dve kafe ili možda 5 kafa dnevno? Znam ljude koji su u svoje vreme dnevno pili i po 10, i više kafa i živeli 90 godina. Nema pravila, osluškujte svoj organizam, stres je ponekad dobar, a nekad poguban.

Bilo bi dobro do posmatrate sebe i shvatite šta vam zaista odgovara i u kojoj meri.

Da li ste zavisni od kafe?

Da bi utvrdili da li ste postali zavisni od kafe, dovoljno je da podvrgnete sebe eksperimentu da ne uzimate kafu 3 dana. Možete je pritom ipak mirisati. Ukoliko izdržite 3 dana, bez većih tegoba, niste zavisni od kafe.

Kad kafa naročito prija?

Ukoliko ste jeli slatke stvari kao desert, kafa će vam prijati jer će olakšati varenje. Takođe ukoliko vas boli glava kafa može da vam pomogne i otkloni glavobolju, jer sadrži kofein koji poboljšava cirkulaciju. Naravno, kafa naročito prija kada se pije u društvu.