• Uvod
• Kako silicijum održava zdrave kosti ?
• Kako silicijum utiče na elastičnost krvnih sudova?
• Kako silicijum pomaže zdravlje kože, kose i noktiju
• Kako uneti dovoljno silicijuma u ljudski organizam
  • Ishrana bogata silicijumom
  • Piti vodu obogaćenu silicijumom
  • Suplementi sa silicijumom
  • Korišćenje kozmetičkih proizvoda sa silicijumom
  • Izbegavanje procesuirane hrane
  • Pravilna priprema hrane
• Zaključak

Uvod

Ovaj članak podstaknut je izvrsnim YouTube videom pod naslovom: Fantastični mineral štiti krvne sudove, mišiće, zglobovi i hrskavice doktora Branislava Mihajlovića.

Kako silicijum održava zdrave kosti ?

Silicijum, iako često zanemaren, igra značajnu ulogu u održavanju zdravlja kostiju. Ovaj mineral je ključan za razvoj i održavanje čvrste i zdrave kostne strukture. Uloga silicijuma u kostima se odvija na dva primarna načina.

Prvo, silicijum stimuliše formiranje novih osteoblasta, što su ćelije odgovorne za proizvodnju kosti. Ovi osteoblasti koriste silicijum za proizvodnju kolagena, tipa proteina koji je ključan za snagu i fleksibilnost kostiju.

Drugo, silicijum pomaže u mineralizaciji kostiju, procesu koji učvršćuje kosti i čini ih otpornijim na prelome. Ova uloga silicijuma je posebno važna kod starijih osoba, gde je smanjena gustina kostiju čest problem. Takođe, postoje dokazi da suplementacija silicijumom može biti korisna u prevenciji osteoporoze, stanja koje karakteriše slabljenje kostiju i povećan rizik od fraktura.

S obzirom na ove efekte, jasno je da silicijum predstavlja važan element u održavanju zdravlja kostiju. Redovni unos silicijuma kroz ishranu ili suplemente može doprineti zdravlju kostiju i smanjiti rizik od bolesti povezanih sa kostima, kao što je osteoporoza.

Kako silicijum utiče na elastičnost krvnih sudova?

Silicijum ima značajnu ulogu u održavanju zdravlja kardiovaskularnog sistema, posebno kada je u pitanju elastičnost krvnih sudova. Ovaj element doprinosi snazi i fleksibilnosti krvnih sudova, što je ključno za normalno funkcionisanje cirkulatornog sistema. Silicijum se nalazi u vezivnom tkivu krvnih sudova, gde pomaže u sintezi kolagena i elastina. Ova dva proteina su ključna za održavanje strukture i elastičnosti krvnih sudova.

Sposobnost krvnih sudova da se šire i skupljaju, poznata kao vaskularna reaktivnost, je ključna za regulaciju krvnog pritiska i osiguravanje adekvatnog protoka krvi kroz telo. Nedostatak silicijuma može dovesti do smanjenja elastičnosti krvnih sudova, što povećava rizik od hipertenzije i drugih kardiovaskularnih problema.

Silicijum takođe igra ulogu u prevenciji akumulacije plaka u arterijama. Plak može da uzrokuje aterosklerozu, stanje koje sužava i otežava protok krvi kroz arterije. Redovni unos silicijuma kroz ishranu može pomoći u očuvanju elastičnosti krvnih sudova i smanjiti rizik od kardiovaskularnih bolesti. Ne zaboravimo da je plak u arterijama najveći ubica ljudi na planeti.

Kako silicijum pomaže zdravlje kože, kose i noktiju

Silicijum je, kako smo već naveli, vitalan za sintezu kolagena, proteina koji je od suštinskog značaja za zdravlje i snagu kože, kose i noktiju. On doprinosi elastičnosti i čvrstoći kože, smanjujući vidljive znake starenja kao što su bore i opuštenost kože. Takođe, on pomaže u održavanju vlažnosti kože, što je važno za očuvanje njenog mladolikog izgleda.

Kod kose, silicijum doprinosi njenom sjaju, snazi i zdravom rastu. Nedostatak silicijuma može dovesti do slabljenja kose, gubitka sjaja i povećane sklonosti ka lomljenju. Slično, za nokte, silicijum je ključan za održavanje njihove čvrstoće i zdravog izgleda. Nedostatak ovog elementa može uzrokovati slabljenje noktiju, što ih čini lomljivima i sklonima pucanju.

Redovna suplementacija silicijumom ili unos kroz ishranu može doprineti zdravlju i lepoti kože, kose i noktiju. Ovo čini silicijum važnim elementom ne samo za unutrašnje zdravlje, već i za spoljašnji izgled.

Kako uneti dovoljno silicijuma u ljudski organizam

Postoji nekoliko načina da se obezbedi adekvatan unos silicijuma:

Ishrana bogata silicijumom

Najbolji način za unos silicijuma je preko hrane. Namirnice bogate silicijumom uključuju:

• Integralne žitarice: ovas, ječam i proso
• Voće i povrće: posebno banane, zeleno lisnato povrće, korenje i krastavci
• Orašasti plodovi i semenke: Kao što su bademi, suncokret i lan.
• Biljni izvori: Kao što su bambusova kora i kopriva i čaj od rastavića

Uključivanje ovih namirnica u svakodnevnu ishranu može znatno doprineti povećanju unosa silicijuma.

Piti vodu obogaćenu silicijumom

Neki izvori pitke vode prirodno sadrže visoke nivoe silicijuma. Istraživanja su pokazala da je konzumiranje vode obogaćene silicijumom efikasan način da se poveća njegov unos.

Suplementi sa silicijumom

Za osobe koje možda ne dobijaju dovoljno silicijuma iz svoje ishrane, suplementi mogu biti korisna opcija. Silicijum se često nalazi u suplementima u obliku silicijum-dioksida ili kao horsetail (preslica) ekstrakt. Važno je posavetovati se sa zdravstvenim radnikom pre početka bilo kakve suplementacije.

Korišćenje kozmetičkih proizvoda sa silicijumom

Za lokalnu upotrebu, postoje razni kozmetički proizvodi obogaćeni silicijumom koji mogu pomoći u poboljšanju zdravlja kože i kose.

Izbegavanje procesuirane hrane

Procesuirana hrana često sadrži manje minerala, uključujući silicijum. Konzumiranje sveže, neprerađene hrane može pomoći u očuvanju viših nivoa silicijuma.

Pravilna priprema hrane

Neki načini pripreme mogu smanjiti nivo silicijuma u hrani. Na primer, ljuštenje povrća može ukloniti značajne količine silicijuma, pa je preporučljivo jesti povrće sa korom kad god je to moguće.

Zaključak

Uzimajući u obzir sve ove aspekte, ključno je usmeriti se na uravnoteženu ishranu koja prirodno sadrži silicijum, uz mogućnost upotrebe suplemenata ako postoji potreba. Redovno konsultovanje sa zdravstvenim profesionalcima može pomoći u određivanju optimalnog unosa silicijuma za individualne potrebe.

• Toksini
  • Amatoksini
  • Muskarin
  • Orelanin
  • Psilocibin i psilocin
  • Gyromitrin
  • Coprine
• Najotrovnije perčurke u Srbiji
• Zaključak

Pečurke mogu biti otrovne zbog različitih toksina koje sadrže. Evo nekih od najčešćih toksina koji se nalaze u otrovnim pečurkama:

Toksini

Amatoksini

Ovi toksini su prisutni u pečurkama iz roda Amanita, Galerina, Lepiota, i Conocybe. Amatoksini su izuzetno otrovni i mogu izazvati ozbiljno oštećenje jetre i bubrega. Primer pečurke koja sadrži ovaj toksin je Amanita phalloides (zelena pupavka).

Muskarin

Ovaj toksin se nalazi u pečurkama iz rodova Inocybe i Clitocybe, kao i u nekim vrstama Amanita. Muskarin deluje na parasimpatički nervni sistem i može izazvati simptome kao što su salivacija, suzenje očiju, znojenje, grčevi u stomaku, dijareja i problemi sa disanjem.

Orelanin

Ovaj toksin je prisutan u pečurkama iz roda Cortinarius. Orelanin izaziva simptome kao što su mučnina, povraćanje, bolovi u stomaku, ali može dovesti i do ozbiljnog oštećenja bubrega koje se manifestuje nekoliko dana nakon konzumacije.

Psilocibin i psilocin

Ovi psihoaktivni spojevi nalaze se u pečurkama iz rodova Psilocybe, Panaeolus, Copelandia i nekih drugih. Oni mogu izazvati halucinacije i promene u percepciji, ali nisu smrtno otrovni. Ipak, konzumacija ovih pečurki može biti opasna zbog psiholoških efekata.

Gyromitrin

Ovaj toksin se nalazi u pečurkama iz roda Gyromitra. Kada se unese, gyromitrin se pretvara u monometilhidrazin (MMH), koji je toksičan i može izazvati simptome kao što su mučnina, povraćanje, vrtoglavica, konfuzija i u teškim slučajevima oštećenje jetre.

Coprine

Ovaj toksin se nalazi u pečurkama iz roda Coprinus. Coprin inhibira enzim koji je potreban za metabolizam alkohola, što može izazvati neprijatne simptome kada se alkohol konzumira zajedno sa pečurkama koje sadrže ovaj toksin.

Najotrovnije perčurke u Srbiji

U Srbiji, kao i u većini drugih regiona, postoje nekoliko vrsta pečuraka koje se smatraju veoma otrovnim i opasnim po zdravlje ukoliko se pojedu. Evo nekoliko primera najotrovnijih pečuraka koje se mogu naći u Srbiji:

• Amanita phalloides - Poznata i kao zelena pupavka ili zelena mušnica, ova pečurka je jedna od najotrovnijih na svetu. Sadrži smrtonosne toksine koji mogu izazvati teška oštećenja jetre i bubrega, često sa fatalnim ishodom.

  

• Amanita virosa - Poznata kao bela pupavka, takođe je veoma otrovna i može prouzrokovati teške zdravstvene probleme, uključujući oštećenje jetre.

  

• Amanita pantherina - Ova pečurka poznata je kao panter pupavka i takođe je izuzetno otrovna. Može izazvati ozbiljne neurološke simptome kao što su konfuzija, halucinacije i komu.

  

• Gyromitra esculenta - Poznata kao lažna zelenika, ova pečurka sadrži toksin koji se pretvara u metil-hidrazin, supstancu koja može izazvati ozbiljne zdravstvene probleme, uključujući oštećenje jetre i bubrega.

  

Ovo su samo neki od primera veoma otrovnih pečuraka koje se mogu naći u prirodi. Važno je da budete izuzetno oprezni prilikom branja i konzumiranja pečuraka iz prirode, jer greške u identifikaciji mogu imati ozbiljne posledice po zdravlje, pa čak i biti fatalne. Ako niste sigurni u identifikaciju pečurke, bolje je da je ne berete niti jedete. Uvek je najbolje da se konsultujete sa stručnjakom ili osobi koja ima iskustva u prepoznavanju jestivih i otrovnih vrsta pečuraka.

Zaključak

Otrovi u pečurkama deluju na različite sisteme u telu, uključujući nervni sistem, jetru, bubrege i gastrointestinalni trakt. Zbog toga je važno poznavati vrste pečuraka i biti oprezan pri njihovom sakupljanju i konzumaciji.

• Šta postiže naicin
• Statini
• Premalo naicina
• Prevelika doza
• Gde naći niacin?
• Maksimizacija dejstva niacina
• Dotatak ishrani Spirulina
• Zaključak

Niacin je lek za sprečavanje srčanih udara.

Dr Erik Berg, na svom youtube kanalu tvrdi da je Niacin moćan lek za sprečavanje srčanih udara i košta samo 3.19 dolara.

Spomenuo je da je na Niacinu urađeno mnogo istraživanja i dokazano je da je efikasan.

Takođe je spomenuo da je Niacin pristupačan i ima malo neželjenih efekata.

Šta postiže naicin

• Snižava holesterol, posebno oksidovani LDL, tip koji stvara upalu
• Snižava CRP, jak prediktor srčanih udara, moždanih udara i drugih kardiovaskularnih bolesti
• Deluje kao antioksidant
• Sprečava taloženje lipida ili masti na zidovima arterija
• Smanjuje trigliceride
• Povećava HDL
• Usporava i reverzira arteriosklerozu

Statini

Govornik je takođe spomenuo da statini, lekovi koji se često koriste za snižavanje holesterola, možda nisu toliko efikasni koliko ljudi misle. Tvrdi da statini imaju mnogo neželjenih efekata i da ne postoji dugoročni podatak koji dokazuje njihovu efikasnost.

Premalo naicina

Niacin je vitamin B3 koji je važan za mnoge telesne funkcije, uključujući metabolizam, probavu i zdravlje živaca.

Nedostatak niacina može dovesti do pelagre, bolesti koja se karakteriše dermatitisom, dijarejom, demencijom i smrću.

Niacin se može dobiti iz hrane, kao što su meso, riba, perad, orašasti plodovi i zeleno povrće.

Dostupan je i kao prehrambeni dodatak.

Prevelika doza

Važno je napomenuti da visoke doze niacina mogu imati nuspojave, kao što su crvenilo lica, svrbež, mučnina i proljev.

Pre nego što uzmete niacin kao prehrambeni dodatak, važno je da se obratite lekaru. Lekar može procijeniti da li je niacin siguran i odgovarajući za vas i može vam pomoći da odredite odgovarajuću dozu.

Gde naći niacin?

Niacin, poznat i kao vitamin B3, nalazi se u mnogim namirnicama.

• Životinjsko meso: posebno pileće grudi, govedina, ćuretina i jagnjetina
• Riba: losos, tuna, sardine i bakalar
• Integralne žitarice poput smeđeg pirinča, integralnog hleba i žitarica obogaćenih vitaminom B3
• Leguminoze: pasulj, grašak, leća i kikiriki
• Mlečni proizvodi: mleko, sir i jogurt
• Jaja: Posebno žumanac
• Orašasti plodovi i semenke: bademi, kikiriki, seme suncokreta i laneno seme.
• Povrće: brokoli, šargarepa, kukuruz i avokado su takođe dobri izvori niacina.

Važno je napomenuti da proces kuhanja može smanjiti količinu niacina u namirnicama, stoga je ponekad preporučljivo konzumirati određene namirnice sirove ili blago kuvane.

Maksimizacija dejstva niacina

• Prekomerni unos alkohola može ometati apsorpciju niacina i drugih B vitamina u organizmu. Dakle, ne uzimajte velike količine alkohola.
• Pripremajte hranu na načine koji minimiziraju gubitak niacina, kao što je kratkotrajno kuvanje, parenje, ili pečenje.
• Pravilno skladištite namirnice kako biste sačuvali niacin. To podrazumeva čuvanje u suvim, tamnim mestima i izbegavanje dugotrajnog izlaganja vazduhu i svetlosti.
• Izbegavajte velike količine šećera jer šećer takođe ometata apsorpciju B vitamina.
• Zdrava crevna flora pomaže u održavanju zdrave sluzokože creva, što je važno za optimalnu apsorpciju vitamina B kompleksa. Creva koja imaju dobru ravnotežu korisnih bakterija bolje sitntetiču niocin iz iz aminokiseline triptofana. Da biste podržali zdravu crevnu floru i poboljšali apsorpciju vitamina B, važno je usvojiti zdrave životne navike, uključujući:

Dotatak ishrani Spirulina

Suplement ishrani San Sebastian Spirulina je organski i 100% prirodan proizvod. Sadrži spirulinu koja je bogata raznim nutrijentima, vitaminima i mineralima. Među identifikovanim sastojcima u ovom dodatku ishrani nalaze se jod, magnezijum, selen, cink, metionin, vitamin A, omega-6 masne kiseline, superoksid dismutaza, vitamini B12, B1 (tiamin), B2 (riboflavin), B3 (niacin), B5 (pantotenska kiselina), B6, B7 (biotin), B9 (folna kiselina), vitamin C, E, K i zeaksantin.

Osim navedenih, u proizvodu se nalaze i alanin, arginin, beta-karoten, kalcijum, hlorofil, glutaminska kiselina, glicin, histidin, gvožđe, izoleucin, leucin, lizin, omega-3 masne kiseline, fenilalanin, fikocijanin, prolin, proteini, serin, tiamin, treonin, triptofan, tirozin, valin, i još nekoliko drugih sastojaka.

Zaključak

Govornik preporučuje konsultaciju sa lekarom pre bilo kakvih promena u režimu lečenja. Takođe podstiče gledaoce da sami istraže ovu temu.

Važno je napomenuti da informacije u ovom videu nisu zamena za profesionalni medicinski savet. Uvek se konsultujte sa lekarom pre početka bilo kojeg novog suplementa ili promena u postojećem režimu lečenja.

Ulje semenke kajsije za rast kose

Ulje semenke kajsije sve više dobija na popularnosti kao prirodno sredstvo za negu kose. Bogato vitaminima B17, A, E, i omega-6 masnim kiselinama, ovo ulje pruža brojne benefite za zdravlje kose. Njegova lagana tekstura omogućava lako prodiranje u kožu glave i dlaku, hraneći ih iznutra.

Redovnom upotrebom, ulje semenke kajsije može pomoći u jačanju folikula dlake, čime se podstiče zdrav rast kose. Njegova hidratantna svojstva sprečavaju isušivanje i lomljenje kose, čineći je mekšom, sjajnijom i otpornijom. Takođe, ulje semenke kajsije može pomoći u smanjenju peruti i smirivanju iritirane kože glave, što je ključno za održavanje zdravog okruženja za rast kose.

Za najbolje rezultate, preporučuje se masaža kože glave uljem semenke kajsije, što poboljšava cirkulaciju i doprinosi boljem rastu kose. Ulje može biti korišćeno i kao tretman pre pranja kose, ostavljajući ga da deluje nekoliko sati ili preko noći za dubinsku negu.

Uključivanje ulja semenke kajsije u rutinu nege kose može biti jednostavan, ali efikasan način za postizanje zdravije, jače i sjajnije kose.

Antioksidacija i podmladjivanje

Jedna od ključnih karakteristika ovog ulja je visok sadržaj vitamina E, koji je poznat kao snažan antioksidans. Ovaj vitamin pomaže u borbi protiv slobodnih radikala, doprinoseći time zaštiti kože od prevremenog starenja. Pored toga, ulje semenke kajsije bogato je i vitaminom A, koji je neophodan za očuvanje zdravlja kože, vid i imunološki sistem.

Ulje semenke kajsije prepoznato je i po svojim hidratantnim svojstvima. Zahvaljujući visokom sadržaju nezasićenih masnih kiselina, poput oleinske i linolne kiseline, ovo ulje dubinski hrani i omekšava kožu. Njegova lagana tekstura omogućava da se brzo upije, ne ostavljajući masni trag, što ga čini idealnim za svakodnevnu upotrebu.

Pored nege kože, ulje semenke kajsije ima i terapeutska svojstva. Koristi se u tretmanima za ublažavanje bolova u mišićima, zahvaljujući svojim antiinflamatornim osobinama. Takođe, blagotvorno deluje na suvu i oštećenu kosu, vraćajući joj sjaj i mekoću.

Za ljubitelje prirodne kozmetike, ulje semenke kajsije je pravi izbor za DIY preparate. Može se koristiti kao baza za izradu krema, balzama za usne, ili kao dodatak u prirodnim šamponima. Njegova univerzalnost čini ga svestranim sastojkom koji se lako kombinuje s drugim prirodnim uljima i esencijama.

Krvni sudovi

Korišćenje ulja semenke kajsije u ishrani takođe donosi brojne prednosti. Ovo ulje, bogato mononezasićenim mastima, doprinosi održavanju zdravlja srca i krvnih sudova. Njegov blagi ukus čini ga odličnim dodatkom salatama ili kao sastojak u pripremi raznih jela.

Vitamini i minerali

Ulje semenke kajsije, osim što je bogato vitaminima E i A, sadrži i druge korisne vitamine i minerale koji doprinose njegovim zdravstvenim i kozmetičkim prednostima. Među njima se izdvaja vitamin B17, poznat i kao amigdalin, koji ima potencijalne antikancerogene efekte. Iako su istraživanja o njegovoj efikasnosti i bezbednosti još uvek u toku, veruje se da bi amigdalin mogao imati ulogu u prevenciji raka.

Ulje semenke kajsije takođe sadrži vitamine B1, B2, B6 i C, koji su neophodni za održavanje opšteg zdravlja organizma. Vitamini B kompleksa pomažu u metabolizmu energije, održavanju nervnog sistema i zdravoj koži, dok vitamin C jača imunološki sistem i pomaže u sintezi kolagena, što je ključno za očuvanje elastičnosti i zdravlja kože.

Osim vitamina, ulje semenke kajsije bogato je i mineralima kao što su kalijum, fosfor, cink i gvožđe. Kalijum pomaže u regulaciji krvnog pritiska, fosfor je važan za zdravlje kostiju i zuba, cink doprinosi zdravlju kože, dok gvožđe igra ključnu ulogu u transportu kiseonika u krvi.

Imunitet

Zbog ovih nutritivnih vrednosti, ulje semenke kajsije može biti korisno u jačanju imuniteta, poboljšanju kvaliteta kože i kose, kao i u očuvanju opšteg zdravlja organizma. Njegova upotreba u ishrani može doprineti boljem zdravlju srca i krvnih sudova, smanjenju nivoa lošeg holesterola i održavanju optimalne telesne težine zahvaljujući zdravim mastima.

• Vitamin C iz celih namirnica
• Askorbinska kiselina
• Mineralni askorbat
• Liposomalni vitamin C

Postoje četiri glavne forme vitamina C:

• vitamin C iz celih namirnica,
• askorbinska kiselina,
• mineralni askorbat i
• liposomalni vitamin C.

Vitamin C iz celih namirnica

Dobija se iz celih namirnica kao što su acerola trešnje ili kamuku. Dolazi sa ko-faktorima vitamina koji se prirodno nalaze u hrani. Međutim, obično je skuplji i ima manju dozu od sintetičkog vitamina C.

Askorbinska kiselina

To je najjednostavnija i najjeftinija forma sintetičkog vitamina C. To je ono što dobijate kada kupujete vitamin C u supermarketu. Međutim, može biti veoma kisela i izazvati želučane tegobe.

Mineralni askorbat

To je puferovani vitamin C. Askorbinska kiselina je vezana za alkalni mineral kako bi se smanjila njena kiselost. To ga čini manje verovatnim da će izazvati želučane tegobe od askorbinske kiseline, ali je skuplji.

Liposomalni vitamin C

To je najskuplja forma vitamina C. Obavijen je liposomom, koji je masna ćelija. To štiti vitamin C od želučane kiseline i omogućava mu da se lakše apsorbuje u krvotok. Međutim, to je najskuplja forma vitamina C i može biti nezgodna za uzimanje.

Izbor tipa vitamina C zavisi od vaših individualnih potreba i preferencija. Ako tražite jeftinu i jednostavnu opciju, askorbinska kiselina može biti dobar izbor. Ako imate osetljiv stomak, mineralni askorbat ili liposomalni vitamin C mogu biti bolja opcija. Ako tražite najbolju apsorpciju, liposomalni vitamin C je najbolji izbor.

• Uravnotežena ishrana:
• Hrana bogata kolagenom:
• Omega-3 masne kiseline:
• Redovna fizička aktivnost:
• Održavanje zdrave telesne težine:
• Suplementi:

Da bi se ojačala hrskavica, važno je usvojiti zdrave životne navike i hraniti se pravilno. Evo nekoliko saveta:

Uravnotežena ishrana:

Konzumiranje hrane bogate vitaminima i mineralima je ključno. Vitamini C, D, i K, kao i kalcijum i fosfor, su posebno važni za zdravlje kostiju i hrskavice.

Vitamin C je neophodan za sintezu kolagena, ključnog proteina u hrskavici. Bogati izvori vitamina C uključuju citrusno voće (kao što su narandže i limun), crvene i zelene paprike, jagode, kivi, brokoli i prokelj. Pogledajte detaljnije članak četiri tipa vitamina C.

Vitamin D je važan za održavanje zdravlja kostiju i može pomoći u prevenciji artritisa. Dobar izvor vitamina D je sunčeva svetlost, a nalazi se i u namirnicama poput masne ribe (losos, skuša), jaja i obogaćenih mlečnih proizvoda.

Vitamin K je ključan za zdravlje kostiju i hrskavice. Nalazi se u zelenom lisnatom povrću kao što su kelj, spanać i prokelj.

Kalcijum i fosfor su vitalni za zdravlje kostiju i hrskavice. Kalcijum se nalazi u mlečnim proizvodima, bademima, sezamu, brokoliju i kelju. Fosfor je prisutan u mahunarkama, žitaricama, orašastim plodovima i mesu.

Hrana bogata kolagenom:

Kolagen je glavni protein u hrskavici. Hrana poput kostne supe, ribe i jaja može pomoći u očuvanju i jačanju hrskavice. Posebno korisno za zdravlje hrskavice je supa od kostiju jer se kuvanjem kostiju se oslobađa kolagen, koji se lako apsorbuje u organizmu. Ove supe mogu biti:

• Goveđa supa od kostiju: Ova supa se pravi od goveđih kostiju, idealno sa malo mesa i dosta vezivnog tkiva. Dugotrajno kuvanje (često preko noći) oslobađa kolagen, aminokiseline i minerale.

• Pileća supa sa kostima: Pileće kosti, posebno noge i vrat, su bogate kolagenom. Pileća supa je takođe tradicionalno popularna za jačanje imunog sistema.

• Riblja supa: Supa napravljena od kostiju i glava riba (kao što su losos ili pastrmka) je bogata omega-3 masnim kiselinama i kolagenom.

• Svinjska kostna supa: Svinjske kosti, posebno rebra i noge, takođe mogu biti osnova za hranljivu supu.

• Supa od kostiju divljači: Ako imate pristup kostima divljači, one takođe mogu biti odličan izvor hranljivih materija.

Dodatno:

• Riba i plodovi mora: Posebno su bogati kolagenom, a takođe sadrže omega-3 masne kiseline.

• Jaja: Belance sadrži aminokiseline koje su potrebne za proizvodnju kolagena.

Omega-3 masne kiseline:

Riblje ulje i laneno ulje, koje su bogate omega-3 masnim kiselinama, mogu smanjiti upalu i pomoći u održavanju zdravlja hrskavice.

Riblje je ulje jedan od najboljih izvora omega-3 masnih kiselina.

Laneno ulje i chia semenke su vegetarijanska opcija koja je takođe bogate omega-3.

Orašasti plodovi, recimo orasi, takođe sadrže omega-3 masne kiseline.

Bitno je napomenuti da omega-3 potpomaže i dobrom funkcionisanju mozga. Treba se setiti sličnosti oraha i mozga, i zapamtiti da je orah hrana za mozak.

Redovna fizička aktivnost:

Vežbe niskog intenziteta kao što su hodanje, plivanje, biciklizam i joga, su idealne jer ne opterećuju zglobove.

Vežbe za jačanje mišića oko zglobova mogu smanjiti pritisak na hrskavicu.

Rastezanje održava fleksibilnost zglobova i smanjuje rizik od povreda.

Posebno su bitne vežbe za jačanje hrskavice kičmenog stuba. Evo jednog primera.

Održavanje zdrave telesne težine:

Prekomerna težina može povećati pritisak na zglobove i hrskavicu, pogotovo na kolenima i kukovima.

Izbegavanje aktivnosti koje opterećuju zglobove: Teški fizički rad ili sportske aktivnosti koje izazivaju jake udarce na zglobove treba izbegavati ako postoji rizik od oštećenja hrskavice.

Suplementi:

Suplementi kao što su glukozamin i hondroitin mogu pomoći u održavanju zdravlja hrskavice, ali je pre upotrebe važno konsultovati se sa lekarom.

Važno je napomenuti da, iako ove metode mogu pomoći u održavanju zdravlja hrskavice, one ne mogu u potpunosti obnoviti već oštećenu hrskavicu. U slučaju ozbiljnih problema sa hrskavicom ili zglobovima, preporučuje se konsultacija sa stručnjakom, kao što je ortoped ili reumatolog.

Bez panike

Ona se obično javljaju u najnezgodnjim trenucima, a iznenadno šikljanje krvi iz vašeg nosa može biti i posramljujuće i zastrašujuće, posebno jer kada natapa maramicu za maramicom, ta mala količina krvi može delovati kao da su u pitanju galoni. Nemojte, ipak, paničiti.

Krvarenje iz nosa obično možete zaustaviti za nekoliko minuta. Evo nekih efikasnih načina da to uradite:

• Najjednostavniji lek za nos koji krvari je stiskanje, koje se ceni zbog toga što se već dugo primenjuje. Sedite uspravno sa glavom blago nagnutom napred (da biste sprečili curenje krvi niz vaše grlo). Prvo, nežno izduvajte sve ugruške koji bi mogli da spreče zatvaranje sudova. Zatim stisnite meki deo nosa i čvrsto pritisnite u pravcu lica. Zadržite taj položaj najmanje deset minuta. Ako se krvarenje ne zaustavi, narednih deset minuta ponovo držite nos stisnut. To obično deluje.

• Ako i dalje krvarite, možete pokušati sa punjenjem nosa parčetom uvijene gaze i stiskanjem narednih petnaest do dvadeset minuta. Ako je krvarenje prestalo, ostavite gazu u nosu naredna dva sata. Ako nos i dalje krvari, potražite medicinsku pomoc - možda je potrebno profesionalno punjenje nosa gazom ili kauterizacija.

Malo soka od limuna ili ulja lavande utapkanog na mesto koje krvari (ako mozete otkriti gde je to, a obično je napred na nosnoj pregradi) moze pomoći.

Stavite pakovanje leda ili hladnu oblogu potopljenu u hamamelis sa spoljašnje strane nosa duž nozdrve koja krvari. Hladnoća suzava krvne sudove u nosu, što usporava oticanje krvi.

Stari babski lek (od dugmadi i braon papira)

Jedan stari lek predlaže da se iscepa mali kvadrat braon papira (od papirne kese), pospe solju, a zatim zalepi izmedu desni i gornje usne u delu koji je neposredno ispod nosa. Drugi način lečenja iziskuje da se novčić ili malo ravno dugme stavi ispod gornje usne, ponovo ispod nozdrve koja krvari. Medutim, ne postoje naučni dokazi da ovi tretmani deluju.

Moć prevencije

Ako želite da izbegnete krvarenje iz nosa, potrebno je da žavate sluzokožu vlažnom tako sto cete piti 8 velikih čaša vode na dan. Ispravno ste hidrirani ako vam je urin blede boje.

• Zimi se suprotstavite efektima suvoće centralnog grejanja davanjem vlage vazduhu: uključite ovlaživač vazduha ili sušite mokar veš na radijatorima.

• Očistite unutrašnjost nozdrva vazelinom, ili ih obilno navlažite sonim sprejem za nos; možete napraviti svoj sopstveni sprej tako što ćete umešati kafenu kašiku soli u približno 500 ml ključale vode. Bilo koji od ovih metoda će pomoći da se nozdrve održe vlažnim. Ovaj postupak je od pomoći i ako se spremate na put avionom, ako ste se upravo oporavili od prehlade ili sinusne infekcije, ili ako živite u oblasti sa veoma suvom klimom.

• Vodite računa o svom unosu aspirina. Aspirin može da ome ta zgrušavanje krvi, a to nije dobro ako imate česta krvarenja iz nosa. Nemojte ipak prestajati sa svakodnevnim uzimanjem aspirina ako vam ga je lekar prepisao za razredivanje krvi. Konsultujte se sa svojim lekarom.

• Ako imate nosne alergije, brzo ih lečite. Izmedu neprestane iritacije uzrokovane alergenima i oštećenja koja se čine pražnjenjem nosa, nosna sluzokoža podnosi prave udarce kada ima alergijsku reakciju.

• Ako često imate problema sa krvarenjem iz nosa, uključite u svoju ishranu dosta namirnica bogatih vitaminom C. Odlučite se za pomorandže, grejpfrut, kivi i mnogo zeleniša. Takođe bi ste mogli da uzimate suplemente. Uzimajte do 1.000 mg vitamina C svakog dana. Vitamin C pomaže da se ojačaju zidovi kapilara, a uz to je i ključni sastojak kolagena, supstance koja oblaže vaše nozdrve vlažnim, zaštitnim slojem. Uporedo sa vitaminom C, svakodnevno uzimajte 500 mg suplemenata bioflavonoida, kao što su ekstrakt semenki grožđa, ekstrakt kore bora, pikogenol ili proantocijanidini. Flavonoidi su poznati po tome što leče kapilare.

Zašto se javlja?

Krvarenje iz nosa se, kod osoba koje su mu sklone, u većini slučajeva javlja bez ikakvog očiglednog razloga.

Ono takode može biti uzrokovano udarcem ili čačkanjem nosa, a kod male dece je često posledica prisustva stranog tela - kao što je perla - gurnutog u nozdrvu. Bez obzira na uzrok, krvarenje iz nosa se javlja kada krvni sudovi unutar nozdrve puknu. To se može desiti kada je osetljiva nosna sluzokoža iritirana suvim toplim vazduhom u kuci ili rashladivanjem klima uredajem.

Osobe koje pate od očvršćavanja arterija podložne su krvarenju iz nosa kao i one koje uzimaju određene lekove. uključujući antiinflamotorne lekove kao sto su aspirin ifi ibuprofen, ili lekove za razređivanje krvi kao što je varfarin.

Da li pozvati lekara?

Posetite svog lekara ako vam često ide krv iz nosa bez ikakvog očiglednog razloga. Svako kome je diagnoskovan povišen krvni pritisak ili arterioskleroza trebalo bi da poseti lekara ako krvarenje iz nosa traje duže od deset minuta. Potražite hitnu medicinsku pomoć ako je vaše krvarenje iz nosa rezultat udarca u glavu, posebno ako vam deluje da je krv retka i vodenasta (to ukazuje na prisustvo cerebralne tečnosti). Takode se uputite na odeljenje za hitne slučajeve ako krvarenje iz nosa ne prestane posle trideset minuta, a vi osećate slabost ili nesvesticu.

Gljivične infekcije su čest problem, posebno kod žena, zbog čega je važno poznavati efikasne metode lečenja i prevencije. Jedan od najčešćih oblika gljivične infekcije je kandidijaza, uzrokovana gljivicom Candida albicans. Ova gljivica se najčešće nalazi u vlažnim delovima tela, kao što su usta, vagina, ili kožni nabori.

Lečenje i prevencija kandidijaze

Kandidijaza se često leči lokalnim antigljivičnim kremama, kao što je Canesten, ili oralnim lekovima. Pored ovih standardnih tretmana, postoje i prirodni načini ublažavanja simptoma:

• Vinsko sirće: Rastvor od vinskog sirćeta može stvoriti neprijateljsko okruženje za gljivice. Međutim, koristite ga samo kratkotrajno i samo ako ste sigurni da je reč o kandidijazi.
• Prirodni jogurt: Nezaslađen jogurt sa živim kulturama Lactobacillus acidophilus može pomoći u kontroli prekomernog rasta kandide.
• Beli luk: Redovno konzumiranje belog luka može pomoći u borbi protiv gljivičnih infekcija, zahvaljujući njegovim antimikrobnim svojstvima.
• Cimet: Neki istraživači tvrde da cimet ima antigljivična svojstva. Rastvor cimeta može se koristiti za ispiranje ili kao čaj za kontrolu kandidijaze.

Prevencija tinea infekcija

Tinea infekcije, kao što su atletsko stopalo i lišajevi, su takođe česte. Nekoliko koraka može pomoći u prevenciji:

• Higijena: Redovno održavanje čistoće zahvaćenog područja i sušenje fenom na hladnom podešavanju mogu smanjiti vlažnost i sprečiti širenje infekcije.
• Antigljivični lekovi: OTC (over-the-counter) antigljivični lekovi, kao što su mikonazol i klotrimazol, su efikasni u lečenju.
• Prirodni lekovi: Kućni tretmani kao što su kurkuma i ljuska oraha mogu se koristiti kao alternativni lekovi.

Saveti za svakodnevnu prevenciju

• Ishrana i Odevanje: Ishrana bogata ugljenim hidratima i šećerom ne povećava rizik od kandidijaze. Nošenje pamučnog donjeg veša i izbegavanje uske odeće može smanjiti rizik od infekcije.
• Higijena posle Kupanja: Brzo se presvlačite posle plivanja i koristite fen za kosu za sušenje intimnih područja.

Ukoliko simptomi gljivične infekcije ne nestanu ili se pogoršaju, važno je konsultovati se sa lekarom. Samodijagnostika i lečenje mogu dovesti do komplikacija, posebno ako postoji rizik od seksualno prenosivih bolesti ili drugih zdravstvenih problema.

Osnovni sastavni delovi pice

Svaka pizza (pica) se sastoji se od dva osnovna dela:

• testa
• nadeva (fil, umak, sos)

Postupak priperemanja pice

Postupak ima 4 faze:

• priprema testa (kućna izrada) i polaganje testa u nauljen sud gde će se peći pizza
• nadevanje testa izabranim namirnicama i začinima
• pečenje pice na temperaturi od 200°C do 220°C u trajanju od 10 do 20 minuta
• posluživanje pice uz začine

Testo za picu

Glutein je protein koji čini testo pice elastičim. Što bojle testo nadođe to elastičnije. Odnos vode i brašna najbitniji je za elastičnost testa. Vlažnija testa su elastičnija.

Testo za picu se pravi isto kao da se radi o običnom testu za hleb.

Za testo:

• 2 dl tople vode
• 1 svež kvasac, može i pola
• 1 kašičica šećera za u kvasac
• 1 kašičica soli za u kvasac
• 1 kašika ulja
• 21 kašika belog brašna pune

U toplu vodu izdrobiti svež kvasac, sipati kašičice šećera i soli i dve kašike brašna pa promešati i ostaviti da kvasac nadođe. Dati mu koji minut.

Potom ostatak brašna sjediniti sa kvascem i mesiti dok se testo ne sjedini u loptu. Ostaviti loptu testa da nadođe neko vreme obično 20 minuta.

Savet: Ako ste stavili pola kvasca testo će nešto sporije nadoći.

Kad testo nadođe, pospite brašna po radnoj ploči i mesite ga prilagodite za kalup. Možete ga malo i nauljiti.

Vodite računa prilikom oblikovanja testa i stavljanja u kalup (tepsiju, tavu) tako da debljina testa bude ne veća od pola centimetra.

Savet: pica se najčešće pravi sa belim brašnom, mada je podjednako dobra i sa integralnim brašnom.

Napomena: ukoliko nemate vremena da sami pripremite testo, možete kupiti sirovo testo (ili gotovo testo) u trgovini i to u smrznutom stanju ali obavezno obratite pažnju na datum proizvodnje i rok trajanja.

Savet: ako već mesite testo za picu, praktično je da mesite testo za više pica odjednom. Spremljena testa za drugu priliku staviti na duboko zamrzavanje gde može stajati nedeljama.

Tip: da bi testo bilo elastično i lako rastegljivo treba ga dostaiti da fermentira duže. To možete prosto tako što ga ostavite da kisne duže, ili ga zavijete u celofan i stavite u frižider (ne ne duboko zamrzavanje) da fermentira polako više sati.

Tip: dobro fermentirano testo učiniće da korica pice bolje naraste, dok se peče pa će pica dobiti na volumenu.

Kada je testo spremno potrebno ga je stavitu u tepsiju (tavu), gde će se peći, pritom možete blago nauljiti tepsiju. Kako se testo za pizzu lako razvlači gledajte da ispuniti tespsiju, viškove testa saviti. To će učiniti rubove pice malo debljim što je dobro, jer pica i treba da ima deblju koricu na rubovima.

Tip: za picu bez gluteina (gluten-free pizza), kristiti brašno bez gluteina, stim što ovo testo nije tako elastično. Koristiti oklagiju.

Nadev za picu (umak, sos)

Kada testo za picu pripremite i stavite u tepsiju, a pre pečenja potrebno ga je prekriti nadevom. Sledeći nadev kombinacija je tradicije, jer sadži sastojke najpoznatijih pica. I premda u tom nadevu ima dosta sastojaka uzmite ga uslovno i isprobavajte.

Za nadev:

• 1 dl gusti paradaiz sos (sladak)
• kašičica šećera
• kašičica soli
• 0.3 dl maslinovo ulje
• 100 g kačkavalja
• 50 g mocarela sira
• 40 g pečuraka
• 50 g šunke
• 2 masline
• origano
• svež bosiljak
• glavica belog luka

Propržiti beli luk: veću glavicu luka sitno saseckati i staviti u 0.2 dl maslinovog ulja pa na 200°C dok luk ne pusti sok i zarumeni.

Namazati testo maslinovim uljem 0.1 dl preostalog ulja.

Pelat: u gusti paradaiz sos staviti kašičice šećera, soli i origana kao i propržen beli luk, pa svet to posuti po pici, ravnomerno.

Posipanje: ravnomerno ređati rendani kačkavalj, sitne grudvice mocarela sira, kolutiće pečurki ili sitno seckane pečurke, masline i šunku i bosiljak.

Savet: koristiti gusti paradaiz sos a ne kečap za podlogu pice, inače pica bude kiselkasta.

Bosiljak u pici: zaostavština je nastarijih dana još od kada je don Raffaele Esposi smislio pizza Margherita ili ti picu margeritu.

Pečenje

U zagrejanu pećnicu 200°C, staviti picu za pečenje. Čekati 10 to 20 minuta dok se pica ne opeče, pa picu izvaditi, seći dok je vruća i servirati.

Najčešće greške kod spremanja pizze

• suviše debelo testo
• loše slaganje sastojaka nadjeva i začina
• predugo pečenje pizze

Savet: Budite škrti sa testom a izdašni sa nadevom.

Napomena: Picu treba jesti umereno toplu, jer neće biti ni približno ukusna kad se ohladi.

Dodatak: blender brzi pica nadev

Za ovaj jesnostavan sos vam nije potrebno kuvanje.

Za nadev (sos, umak):

• 2 sveža srednja paradaijza (ne zelena)
• 1 kašika koncentrata paradajza (opciono)
• 1 kašika origana
• 1 kašika maslinova ulja
• nekoliko čena belog luka
• crvene mlevene paprike

U blenderu sameljite sve kao sok i time prelijte testo pice.

Veruje se da su siromašni grčki doseljenici doneli ovaj hleb, prvu baka pizzu u Italiju.

Ostaje zapisano da je reč “pizza” na lokalnom dijalektu latinskog jezika u okolini Sicilije i Calabrije označavala niske hlebne pogače.

Upravo od ovih niskih hlebnih pogača razvile su se današnje pizze.

U Napulju 1830. godine poslovala je prva pizeria kakve danas imamo. Pre te godine, pizerije su postojale samo kao tezge na otvorenom. Ova picerija radi i dan danas pod imenom: Antica Pizzeria Port’Alba.

Pizza sa nadevom od maslinova ulja, seckana luka i soli, smatra se najstarijim poznatim načinom pripremanja pizze.

Pizza se rodila kad i ideja da se sirovo nepečeno tanko testo za pogaču prvo začini lukom, sirom, slanom ribom, a potom peče.

Kako je prva pizzeria nastala u Napulju (Napoli), smatra se da je Napulj prestonica pice. Iz Napulja se pizza raširila po čitavom svetu.

Napomena: u početku pizza je bila jelo najsiromašnijih slojeva, sa malo sastojaka u nadjevu. Danas, pizza spada u red privilegovanih jela koja čak ima i svoj tip restorana.

Poznate pizze

Većina najpoznatijih pizza dobila je ime prema području odakle potiču.

Najčuvenije pizze su:

• pizza napoletana
• pizza siciliana
• pizza romana
• pizzai margerita

Napomena: Iako svaka pizzeria ima poseban recept pravljenja ovih čuvenih pizza, koji je prilično sličan, ponekad postoje i značajne razlike. Nemojte se stoga iznenaditi.

Ipak, postoji jedna konstanta. U pizzu gotovo uvek ide paradajz, najčešće seckan ili tečan.

Napoletana

Pizzu napoletana: karakteriše je beli luk (češnjak).

Siciliana

Pizza siciliana: ribani ovčji sir, slana riba, crne masline, zelene masline, kapari, origano.

Romana

Pizza romana: mozzarella, slana riba, bosiljak.

Napomena: mozzarella, je speicjalan sir koji se pravio od bivoljeg, ili kravljeg mleka tako da bude elastičan (rastegljiv). Može se praviti i od komada sira koji se ubace u vrelu vodu i mešaju što daje rastegljivost siru.

Margerita

Pizza margerita: mozzarella, ribani ovčji sir, mlad bosiljak.

Napomena: najslavnijom pizzom smatra se pizza margerita. Za nju legenda kaže da je nastala 9.6.1889. godine, za vrijeme posjete Napulju talijanskog kralja Umberta prvog i kraljice Margherite. Prema legendi, kraljevski par zaželio pizzu. Njima su u čast, tada najčuveniji napuljski pizzaiolo (pekar pizza), don Raffaele Esposi i njegova supruga donna Rosa su smislili novu pizzu. Njen je nadjev bio obojen u skladu s talijanskom zastavom.

Pizza margerita ima tri prevladavajuće boje: crvenu od paradaza (rajčice), belo-žutu od sira i zelenu od svježeg bosiljka.